Број Мађара који живе у иностранству тренутно износи 770.000, што представља значајну резерву рада за економију из перспективе тржишта рада. Враћање ових особа не би само ублажило напетост на тржишту рада већ би донело и друге националне економске користи. Након заједничког истраживања, Институт Балансе и Национална асоцијација предузетника и послодаваца (ВОСЗ) саставили су пакет препорука за политику која би могла помоћи у привлачењу неких Мађара који раде у иностранству кући. Тренутно, ни мађарска влада ни ниједна друга земља ЕУ у сличној ситуацији нема унифицирани програм за олакшање повратка својих грађана који раде у иностранству. Циљ истраживања ВОСЗ-а био је да се одржи равнотежа између емиграције и повратне миграције, јер тренутно, скоро једнако много људи напушта земљу сваке године као и они који се враћају, изјавио је Атила Гази на конференцији за новинаре на којој је представљен извештај. Према речима потпредседника ВОСЗ-а, миграција носи користи, јер млади људи иду у иностранство да студирају и раде, а ако се касније врате кући (ако се уопште врате), економија може имати користи од њиховог стеченог знања. Сматра се да би, уз одговарајући државни програм, ОВЗ могао да се обрати око 10 посто Мађара који живе у иностранству. Влада се суочава са тешким изазовом у жељи да привуче мађарске раднике из иностранства, јер су разлози за емиграцију, споменути у личним интервјуима, То су управо проблеми који отрујавају свакодневни живот у Мађарској, а тренутна влада и политички систем су углавном криви. Тако је, док се ова питања не реше, тешко привући Мађарце назад или повећати број повратника. Међутим, истраживачи верују да ситуација није безнадежна. Према истраживањима и проценама Института за равнотежу заснованим на подацима УН, око 400.000 Мађара је живело у иностранству у време промене режима 1990. године, број који је порастао на 770.000 до 2023. године. Тренутно, "Ово је био мој први пут да се сретим са неким који је био у стању да се бори против мене", рекао је Акос Козак, кооснивач Института за равнотежу. Најпопуларније земље за запошљавање су Немачка, са 220.000 Мађара, а затим Аустрија и Уједињено Краљевство, свака са 80.000. Поврат ових радника је компликован чињеницом да се већина (72 посто) осећа пријатно у својим новим земљама, било као радници или грађани. Истраживачи су открили да се старији радници, који нису везани за своју изабрану земљу због деце, могу успешно вратити кући ако виде могућности за рад и напредовање у каријери у Мађарској. Анализа трендова истраживачке фирме указује на то да ће се тренутни број од 770.000 смањити на 750.000 у наредних пет година, али да би се то догодило, истраживачи су направили неколико препорука влади. Приближно једна петина оних који живе у иностранству не размишља о повратку кући ускоро, ако уопште, али око 15-17 посто планира или размишља о повратку у наредних 5-10 година. Финансијски подстицаји ће такође бити неопходни, јер је то један од главних разлога због којих Мађарци одлучују да раде у иностранству. Према истраживању Института за равнотежу, Само међу онима који размишљају о таквом потезу. Препоруке укључују једнократну подршку повратку или додатку плате компанијама које запошљавају Мађарце у иностранству у недостатним професијама, под условом да се ови појединци обавежу да раде у Мађарској у одређеном периоду. Држава би такође требала подстаћи запошљавање мађарских радника који се враћају у домаћим малим и средњим предузећима путем пореских подстицаја, предлаже Институт Баланце. За ефикаснију комуникацију, стручњаци препоручују укључивање организација и удружења мађарских заједница у главним циљним земљама у програме повратка. Владина комуникација о повратном позиву треба да смислено одговори на потребе Мађара који раде у иностранству уместо на опште кампање имиџе земље. То не би био растратан трошак, јер истраживачи процењују да би повратак 10 одсто грађана радне старости који су емигрирали у радне сврхе до 2028. године могао довести до повећања БДП од 0,020,12 процентног поена у току четири године, а повратак од 25 одсто могао би довести до повећања БДП од 0,050,3 процентног поена. Трансформисање мађарског тржишта рада: Мађарска губи своју међународну конкурентност, а чак и домаће није увек најконкурентнија, што доводи до запошљавања страних радника у мађарској индустрији. Улога рада ће добити значај у 21. веку, како је навео Цсаба Лазло, економиста и професор на ЦЕУ-у, на конференцији о тржишту рада Мађарске економске асоцијације. Међутим, очекује се промена у којој ће мање људи имати квалитетне послове, а многи ће се задовољити ниским или лошим квалитетом запошљавања. Ова трансформација ће захтевати промену на мађарском тржишту рада, јер ће се улоге интелектуалног и ручног рада, доминантне у економији у протеклих 2-3 деценије, смањити. Овај процес је већ у току, са око 1 милион радника који су ушли на тржиште рада у протеклој деценији, иако национални приход који генеришу остаје константан, што указује на пад економске и продуктивности рада у Мађарској. Ово поставља питања о одрживости побољшања животног стандарда заснованог на растућој радној снази. Реклама за рад ће претрпети промене док се реална плата повећава, идеално подржана растом продуктивности. Регионално присуство страних компанија чини конвергенцију нивоа плата неизбежним, присиљавајући прелазак на нови модел раста који се одступа од ослањања на ниске плате. Петер Михали, професор на Универзитету Корвинус у Будимпешти, понудио је песимистичнији поглед на потенцијал мађарске радне снаге и економије. Недавна расправа, посебно у вези са фабрикама батерија, истакла је још једно питање: веровање или чак мит да је добро обучена радна снага Мађарске конкурентна предност више није истина. Квалитет радне снаге доступне у Мађарској није довољан за савремени индустријски рад, не у смислу образовања или специјализације, већ зато што није погодан за савремени фабрички рад. Ово питање је постало очигледно током расправа о гост радницима, откривајући да иако је запошљавање радника са Далеког истока можда скупље од мађарских радника, они су поузданији у смислу доступности за рад, укључујући викенде и ноћне смете. То доводи у питање конкурентну одрживост мађарске радне снаге и у иностранству и у земљи.