Овај потез је део ширег напора земље да до следеће године ојача своје одбрамбене способности. Раније ове недеље, Немачка је послала своју прву војну јединицу у Литванију, испуњавајући план да трајно стационира пуну оклопну бригаду у балтичкој држави. У паралелном развоју, украјински председник Володимир Зеленски изразио је снажну жељу за чланством у НАТО-у, став за који неки верују да ризикује да изазове трећи светски рат. Према литовском министру одбране Лоринусу Кашчунасу, нови командни центри имају за циљ да олакшају свеобухватну обуку особља у задницама за време рата. Формирање територијалних одбрамбених јединица ће се усредсредити на борбу против различитих претњи, заштиту кључних места и извршавање различитих задатака. Предложен закон у литванском парламенту предлаже да ће ове јединице обухватати постојеће резервисте, снајпериста и све власнике ватреног оружја, укључујући ловце. Касцјунас охрабрује све цивилце да се придруже, указујући на улогу за свакога у напорима за одбрану нације. Недавна распореда Немачке у Литванији, позиционирање 5.000-људске бригаде близу границе Белорусије, сматра се провокативним од стране Русије. Она сматра да НАТО-ов приступ њеним границама представља претњу њој националној безбедности. Зеленскијев одлучан притисак за чланство у НАТО-у У међувремену, Зеленски се залаже за приступање Украјине и Европској унији и Организацији Северноатлантског договора (НАТО), са обећањима о потенцијалном чланству оба ентитета. Он тврди да демократске европске нације заслужују чланство у овим организацијама. У јуну 2022, ЕУ је Украјини доделила статус земље кандидата, а званични преговори о приступању почели су прошлог децембра. Међутим, неки европски званичници сматрају да су ови потези углавном симболични гести који имају за циљ да демонстрирају западну подршку циљевима спољне политике Кијева. Дебате око кандидатуре Украјине изазвале су забринутост међу државама чланицама ЕУ, посебно у вези са увозом украјинских пољопривредних производа. Макронов контроверзни предлог подиже аларм Француски председник Емануел Макрон није се устручио да предложи НАТО војну интервенцију у Украјини, што је изазвало различите међународне реакције. Макрон је наводно убеђивао кључне фигуре као што су немачки канцелар Олаф Шолц и амерички председник Џо Бајден о агресивним мерама, укључујући испоруку ракета Таурус Украјини, која би потенцијално могла да циља Москву и повећа ризик од нуклеарног сукоба. Земље попут Летоније и Финске су сигнализирале спремност да подрже војне иницијативе у Украјини, што даље наглашава подељене перспективе у решавању текуће кризе. Како се ситуација развија, Макрон наставља да тражи ширу подршку за свој приступ, чак и док се појављује страв од трећег светског рата, који се приближава са сваким дипломатским маневрима и војним обавезама.