Инцидент поплаве наглашава озбиљне изазове повезане са климом са којима се модерни свет бори, укључујући неадекватне дренажне системе. Најновији извештаји такође показују да је Европа континент који се најбрже загрева. Климаска криза се интензивира у Уједињеним Арапским Емиратима Стручњаци верују да нови градови изграђени на претходно неприхватљивим подручјима блокирају природне системе апсорпције воде, а старија насеља су такође у опасности због све чешћег падавина ситних падавина. "Када нацртујемо пут, то је као да он нестаје", рекао је стручњак за одрживост за CNBC онлајн портал, истичући велики изазов урбаног развоја и климатске технологије, јер су поплаве у Дубаију прошле недеље показале како урбано планирање не успева у једном од главних тестова климатских промена. У свету који се карактерише све већом вероватноћом екстремних временских феномена, величина и модерност све све ширећих насеља постају неважни, јер не могу да управљају одводњем воде у случају прекомерне кише. Стручњаци кажу да градови у Уједињеним арапским емиратима и слична насеља изграђена на претходно неприхватљивом терену одражавају концепте урбаног развоја из 20. века који резултују ометањем природних система апсорпције воде. Додајући томе растућу популацију, која ствара више отпада, свет се суочава са све већим изазовима. У деловима Уједињених Арапских Емирата прошле недеље је падало равномерно годишњем просеку, а очекује се да ће се овај тренд интензивирати због климатских промена. У региону је било невиђено много падавина, што је била највећа количина која је забележена од када су мерења почела 1949. године. Научници кажу да догађаји из прошле недеље представљају јаку илустрацију глобалне ситуације у борби против климатских промена. Извештај о клими: Европа као континент са најбржим загревањем Према заједничком извештају који су ДМО и Коперник (Ц3С) објавили у понедељак, Европа се загрева скоро два пута брже од глобалног просека, што има озбиљне последице за здравље и економију. Просечна температура у Европи тренутно прелази преиндустријске нивое за 2,3 степени Целзиуса, у поређењу са 1,3 степени Целзиуса повећања глобално. Париски споразум о клими 2015. године имао је за циљ да ограничи глобално загревање на 1,5 степени Целзијуса изнад преиндустријског нивоа. У извештају се наводи да су емисије стакленичких гасова главни узрок прошле годинешње екстремне топлоте, а да је и климатски феномен Ел Нињо имао улогу. Те две организације упозоравају да свет не чини довољно да би ублажио последице глобалног загревања. Овогодишњи фокус на утицају таласа топлоте на људско здравље у Европи открио је повећање броја смртних случајева директно повезаних са екстремним временским условима, са преко 150 смртних случајева прошле године због олуја, поплава и пожара. Екстремна врућа представља ризик за здравље посебно за оне који раде на отвореном, за старије особе и особе које имају срчане болести и дијабетес. У извештају се истиче да је број смртних случајева у Европи повезаних са топлотом порастао за око 30% у последњих 20 година. Према Међународној организацији рада (МОП), климатске промене такође воде до болести као што су рак, неуспјех бубрега и разне респираторне болести, које могу довести до смрти или хроничних стања. Екстремни временски услови, укључујући топлотне таласе, шумске пожаре, суше и поплаве, сукобљавају се са загревањем и необично малим снегом, што доводи до значајног смањења леденика широм Европе, са око 10% преосталог леденичког леда у Алпима који се топи у последње две године. Генерални секретар СМО-а, Целесте Сауло, назвала је климатску кризу "највећим изазовом наше генерације", наглашавајући да се борба против климатских промена може чинити скупо, али неактивност ће коштати много више. Европа је 2023. године доживела неколико рекордова: топлотни таласи су погодили невиђени број Европљана, океани су достигли рекордне температуре, а топљење леденика је поставило нове рекорде. Такви догађаји ће вероватно постати чешће и интензивније због климатских промена.