Иран је обећао оштру одмазду пре две недеље за напад од 1. априла, који је резултирао смрћу најмање осам иранских војних официра. Израелски напад је срушио иранску конзуларну зграду у Дамаску, главном граду Сирије. Израелски званичници су рано ујутру 12. априла сигнализовали да Иран ускоро може покренути напад на Израел. Амбасада Сједињених Држава у Израелу је издала упозорење својим запосленима и позвала америчке грађане у Израелу да избегавају путовање изван региона заштићених израелским системом противракетне одбране Железна купола. У очекивању иранског напада, 13. априла, у суботу, израелска војска је прогласила пуну спремност: забранујући масовне догађаје, образовне активности и ограничавање састанака на отвореном. Израелски премијер Бенјамин Нетанијаху је објавио званичну изјаву у којој се каже да се Израел припремао за могућност иранског напада у протекле недеље, додајући: "Држава Израел и израелске одбрамбене снаге су јаке". ИРАН ПОЛОГА СТОИНА ДРОНА на Израел У суботу, 13. априла, израелске одбрамбене снаге (ИДФ) су објавили да је Иран започео напад на њих, распоређујући више од 300 дронова и ракета. И Хезболах и Револуционарна гарда такође су изјавили да су покренули операције против Израела. Премијер Бенјамин Нетанијаху је сазвао ратну кабинет у одговору. Портпарол IDF-а Даниел Хагари први је известио да је Иран лансирао десетак беспилотних "самоубиствених дронова" ка израелском ваздушном простору. Израелски званичници су рекли да је мали део дронова и крстарећих ракета дошао из Ирака и Јемена, а ови дронови су пресретнути изван израелских граница. Ово је први директни сукоб између две државе од избијања сукоба у Гази. Већина нападачких дронова је неутралисана од стране Израелске одбрамбене снаге пре него што су нанели штету. Мајкл Сингх, стручњак за безбедносну политику и бивши члан Савета за националну безбедност Сједињених Држава, приметио је да су напади имали релативно мали утицај, описујући их као "споро, пажљиво праћено и на крају неуспешно одмаздање" из Ирана. До сада је било само извештаја о 7-годишњој девојчици која је претрпела тешку повреду главе због напада и морала је да се подвргне операцији. У Јордану, комшијком Израелу, проглашено је ванредно стање, ваздушни простор земље је затворен, а војска је постављена на највиши ниво опрезности. У северном граду Хаифи у Израелу, отворили су се склоништа, а новинар Си-Ен-Ена који је на месту извештава да је становништво подстицано да не паничи, већ да буде пажљиво и будно. УЈЕДНЕ СТАНА И ДРУГИ ПОМОГИ ИЗРАЕЛУ Израел је успео да пресретне скоро 99% иранског напада, али не без помоћи. Дана 12. априла, у петак, Џо Бајден је у Белој кући објавио: "Сједињене Државе су посвећене одбрани Израела", упозоравајући Иран да неће постићи успех и да им "боље није". Садржавајући своје обећање, САД су учествовале у одбијању иранског напада, са америчким снагама које су обојиле преко 70 беспилотних летелица и најмање три балистичке ракете, ове друге са бродова стационираних у Средоземном мору. Уједињено Краљевство и Јордан су такође одиграли улогу у одбрани, помагајући у срушењу неколико беспилотних летелица. Убрзо након тога, Даниел Хагари је споменуо да је и Француска учествовала у одбрани. "Француска има веома добру технологију, авионе, радары и знам да су допринели надзору ваздушног простора", додао је портпарол, примећујући, међутим, да нема прецизне информације о томе да ли су француски авиони оборили иранске ракете. Након учешћа у одбрани Израела, иранско Министарство спољних послова позвало је амбасадоре Британије, Француске и Немачке да би их питало о њиховом "неодговорном ставу" у вези са одмаздним ударима Ирана против Израела. Иран обећава да ће се још више осветити за сваки израелски напад Иранска представништво у УН објавио је рано у недељу ујутру да сматрају напад "закривеним", упозоравајући да ће сваки контранапад Израела бити сретнут одмазом. Шеф иранског штаба, Мохаммад Багери, рекао је у недељу ујутру према Ски Невсу, да ће покренути још већи напад на Израел уколико дође до било какве израелске одмазде. Он је додао да ако Вашингтон подржи израелски контранапад, они ће такође циљати америчке интересе. Иранско Министарство спољних послова је у недељу саопштило: Иран је одмахнуо на Израел као чин легитимне самоодбране. "Наоружане снаге Исламске Републике Иран, користећи своје неодлучно право на самоодбрану према члану 51 Повеље УН-а као одговор на понављане војне агресије (... ) су погодиле израелске војне базе", изјавио је иранско Министарство спољних послова. У саопштењу се даље наводи да Иран "неће оклевати да предузме даље одбрамбене мере како би заштитио своје легитимне интересе од било каквих акта агресивне војне акције или незаконите употребе силе". ОЗНЕЗНИЕ СЛЕДОВИЦЕ МОГЛЕ БИТ ИСКЛОВЕНИ ОД ИСРАЕЛСКОГ ПРЕВРАТНОГ УДАКА У телевизијском обраћању рано у недељу ујутру, израелски премијер Бенјамин Нетанијаху је говорио о иранском нападу на Израел. У међувремену, министар одбране је објавио да ће израелске одбрамбене снаге (ИДФ) наставити кампању која је почела 7. октобра претходне године. Израелски кабинет састао се у недељу поподне у седишту IDF у Тел Авиву како би разговарали о могућим одговорима. У међувремену, неки су већ изјавили да Израел мора да одговори. Итамар Бен Гвир, министар националне безбедности, написао је на друштвеним медијима: "До сада импресивна одбрана сада нам је само потребан разорни напад". Војни аналитичар СЕАН БЕЛ је споменуо да све сада зависи од БЕНЈАМИН НЕТАНЈАХУ-а и ИЗРАЕЛ-а. Он је приметио, на основу претходних искустава, није сигурно да ли ће израелски премијер послушати позиве Американаца за уздржавање. Експерт за безбедносну политику Јозсеф Кис-Бенедек рекао је Индексу да је мало вероватно да ће се рат на Блиском истоку даље ескалирати. Иран је јасно рекао да контролише ситуацију иза кулиса. У недељу увече, Исак Херцог је разговарао са Ски Невсом, изјављујући да глобални лидери морају "јасно да кажу" иранском режиму да је његово понашање "неприхватљиво". "Ми тражимо мир. Ми смо више пута успостављали мир са нашим суседима. Трагично, све је почело 7. октобра, када је један од иранских проксија, Хамас, водио невероватно брутални масакр против израелских грађана, а остало је историја. Ми смо свесни тога. Дакле, ову ситуацију треба ставити у перспективу", рекао је израелски председник. СВЕТСКИ ПОЛИТИЧКИ ЛИДЕРИ РЕАКТИЈА ЈОЕ БИДЕН, председник Сједињених Држава, имао је телефонски разговор са израелским премијером Бенјамином Нетанијахуом рано у недељу ујутру. Амерички председник је изразио подршку одбрани, али је упозорио Израел да не реагује на ирански напад. Амерички председник је сазвао седам најнапреднијих индустријских демократских земаља света (групу Г7) у светлу ових догађаја. Након састанка, Урсула фон дер Лајен, председница Европске комисије, најавила је да Г7 и ЕУ разматрају додатне санкције против Ирана, усмерене на програм дронова и ракета у земљи. Штавише, Џо Биден је истакао да амерички војници или објекти још нису били нападнути, али да "остају будни на све претње". РИСИ СУНАК, британски премијер, заједно са својим политичким колегама, "оштро је осудио" храбри напад Ирана на Израел. Политичар је изјавио да ће Уједињено Краљевство "наставити да стоји уз Израел и све његове регионалне партнере за њихову безбедност". Антонио Гутеррес, генерални секретар Уједињених нација, такође је осудио напад на Израел и позвао обе стране на сдържаност и непосредан прекид непријатељстава. У својој саопштењу касно у суботу увече, Гутереш је написао да је "дубоко забринут због стварне опасности од деструктивне ескалације широм региона". Он је додао: свет "не може себи приуштити још један рат". ОЛАФ ШОЛЗ, немачки канцелар, назвао је ноћни ирански контранапад "недискриминационим и неодговорним", пишући на друштвеним медијима да Иран ризикује даљњу ескалацију у региону. Он је додао: "Немачка је уз Израел и разговараће о ситуацији са нашим савезницима". ПЕДРО САНЧЕЗ, шпански премијер, изразио је на "Икс" (бивши Твитер) своју "највећу забринутост" због развоја на Блиском истоку. Наглашавајући: "Регионална ескалација мора се избегавати по сваку цену. Ми смо стално у контакту са нашим амбасадама у региону, које остају активне да би помогле Шпанцима који тамо живе". ДОНАЛД ТУСК, пољски премијер, споменуо је у вези са догађајима да је "свет на ивици бездна", па је пољска држава требала бити јака, друштво солидарно, војска добро припремљена, а међународна ситуација стабилна. МАРК РУТ, премијер Холандије, сматра да је ситуација на Блиском истоку "веома забрињавајућа". Као што је написао: раније су Холандија и друге земље гласно и јасно позвале Иран да се уздрже од напада на Израел. Холандија одлучно осуђује ирански напад на Израел. Даља ескалација мора бити избегнута. СТЕФАНЕ СЕЈУРНЕ, министар спољних послова Француске, такође је осудио ирански напад, који је, према његовим речима, показао да је Техеран "прешао нову линију у својим дестабилизујућим активностима". Он је уверио Француску у солидарност са Израелом. Антонио Тајани, министар спољних послова Италије, објавио је да Италија "нагледа ситуацију са пажњом и забринутошћу". Он је додао: имао је разговоре са премијером Ђоргијом Мелони и министром одбране Гидо Кросетом, наводећи да је влада "препрепремљена да се носи са било којом ситуацијом". Напад је такође изазвао реакције бившег председника САД Доналда Трампа, папе Франциска и лидера институција ЕУ. УГАРСКА ОДГОВОРИВА ИРАНСКИ АТКАД Позицију Мађарске први је пренео рано у недељу ујутру мађарски министар спољних послова ПЕТЕР СЦИЈЈАРТО. Као што је написао: "Мађарска снажно осуђује ракетни напад на Израел. Ова акција носи ризик од ескалације блискоисточног сукоба, који представља озбиљну претњу глобалној безбедности". У међувремену, мађарска амбасада у Тел Авиву је такође издала обавештење, наглашавајући: Због тренутне напете ситуације између Израела и Ирана и повезаних медијских извештаја, саветујемо свим мађарским грађанима да организовају своја кретања у Израелу са још већом опрезом него раније. Грађани јеврејске државе такође су били подстакнути да пажљиво обрате пажњу на развој догађаја који се односе на безбедносну ситуацију. У недељу поподне, мађарски премијер Виктор Орбан сазвао је Савет за одбрану у манастиру Кармелита. Премијер је упутио министра унутрашњих послова и Антитерористичку јединицу да осигурају безбедност мађарског народа свим доступним средствима, касније најављујући да ће отићи у Брисел у уторак да би прегледао ситуацију са европским лидерима. "Осуђујемо напад, али напад прети да запали међудржавни рат широм целог Блиског истока, представљајући претњу, озбиљну претњу целом свету, укључујући Мађарску", рекао је премијер.