Док западне земље размишљају о појачању санкција као одговор на нападе на Израел, глобално тржиште се суочава са потенцијалним превирањама. Кина, као главни увозник, могла би бити приморана да тражи алтернативне изворе за "црно злато", што би повећало цене на међународном нивоу. Према Иранским сопственим изјавама, сада може извозити нафту "куд год". Током првих три месеца године, Техеран је продао у просеку 1,56 милиона барела дневно, а већину нафте је купила Кина. То је највећи ниво иранског извоза нафте од трећег квартала 2018. године, како је наведено у подацима компаније Vortexa. Овај успех у извозу сирове нафте наглашава изазове са којима се суочавају САД и ЕУ у вршењу притиска на Техеран након ракетних и беспилотних летелица против Израела. "Иранци су овладали у уметности заобилажења санкција", рекао је Фернандо Ферреира, директор службе за геополитичке ризике у Рапидан Енерги Груп, за Фајненшл Тајмс. Он је додао: "Ако би биденска администрација заиста желела да утиче, фокус мора да се пребаци на Кину". Санкције у питању САД и ЕУ припремају нове санкције против Исламске Републике, делимично да би одвратили Израел од ескалације сукоба са Техераном кроз одмазду. Џенет Јелен, америчка министарка финансија, признала је ове недеље да Иран "јасно" наставља свој извоз нафте и да "мора да се уради више" да би их обуздао. Међутим, аналитичари верују да Вашингтон не жели строго спроводити режим санкција "максималног притиска" који је 2018. године увео тадашњи председник Доналд Трамп, наводећи нежељу администрације Бајдена да глобално тржиште нафте, а тиме и домаћу инфлацију, стави под притисак током изборне године у САД. Санкције против Ирана би обавезале Кину да купује сирову нафту из других места, што би вероватно повећало цене. Овај сценарио носи значајне домаће политичке ризике за САД, потенцијално потискујући цену "црног злата" изнад 100 долара по барелу и прелазак психолошког прага од 4 долара по галону горива у САД. Са приближавањем сезоне летњих одмора и милионима Американаца који путују, а затим и председничким изборима у новембру, цене горива постале су врућа политичка питања и тема кампање. У Техерану, државна новинска агенција Тасним је објавила у среду да је нафтна индустрија земље пронашла начине за заобилажење санкција, додајући да је њен главни купац, Кина, у великој мери заштићена од притиска Запада. Након напада израелских снага који су неутралисали око 300 ракета и беспилотних летелица које је Иран лансирао у суботу увече, повећала се забринутост да регион клиза ка ширем сукобу, док Израел преиспитује свој одговор. Напад, који је први пут био директно на мети Техерана јеврејску државу, наводно је био одмазда за наводни израелски напад на њен конзулат у Дамаску, што је резултирало смрћу неколико иранских високих команданта. Напетости које су се повећавале након напада Хамаса на Израел 7. октобра допринеле су повећању цена нафте за више од 15% ове године, достижући око 90 долара по барелу. Међутим, цене су се спуштале након иранског напада, јер трговци очекују непрекидну снабдевање из региона. Нафта Брент је у среду опадала за 3% на 87,37 долара за барел. Према Армену Азизиану, вишем аналитичару у Вортекси, САД су недавно напале одређене танкерске бродове за које се сумња да превозе иранску сирову нафту, санкционишући два у фебруару и још тринаест у априлу, иако је утицај на извоз до сада био "минималан". Иран је доказао да је вешт у проналажењу лажница. "Почели су да фалсификују податке АИС-а, који не показују њихову стварну локацију, што отежава праћење њихових покрета", додао је Азизиан. Током протекле године, флота коју Иран користи за превоз нафте порасла је за петину на 253 брода, а број супертенкера способних за превоз 2 милиона барела нафте се удвостручио од 2021. године. Већина иранске нафте која је продата ове године отишла је у Кину, што указује на то да би поштрење санкција против Ирана могло даље натежити и без тога напете кинеско-америчке односе. Иран се похвали да може да извози нафту "куд год", а око десетина кинеског увоза нафте долази из Ирана. Међутим, нафта се обрађује у мањим, приватним рафинеријама, а не у државним нафто-гасним компанијама. Ирански министар нафте Џавад Оуџи је прошлог месеца известио да је извоз нафте прошле године донео преко 35 милијарди долара прихода. Он је изјавио да док су непријатељи Ирана покушавали да зауставе његов извоз, "Данас можемо извозити нафту где год желимо, са минималним попустима". У последњој деценији, пораст производње шиљне нафте је САД учинио највећим произвођачем на свету, што је Вашингтону омогућило да спроведе агресивније санкције против других извозница нафте. У среду је, на пример, администрација Бајдена поново увела санкције против Венецуеле, другог члана картела ОПЕК-а. Администрација Бајдена је показала спремност да ослободи сирову нафту из стратешких резерви и указала је да би то могла поново учинити ако се глобалне цене повећају и ако се повећају домаћи трошкови горива. Међутим, републиканци све више притискају Белу кућу да делује против продаје иранске нафте, критикујући владу због попуштања постојећих санкција.