Министарство финансија више не пориче да се солидарни доприноси прикупљени од општина не прерасподељују директно сиромашнијим заједницама, већ се уместо тога уливају у државни буџет, посебно у општински сектор, као што је откривено у одговору министра на захтев за јавним подацима који је поднео Петер Нидермјулер, градоначелник округа VII. Међу другим истрагама, вођа округа тражио је информације о томе које владине институције одлучују о расподелу подршке, критеријумима који су укључени и законодавном основи за ове одлуке. Такође је питао да ли постоји списак општина које могу добити подршку који се периодично ажурира. Министарство финансија (ПМ) није одговорило на овај упит. Међутим, они су поновили да "према солидарном доприносу, општине у изузетно повољним финансијским ситуацијама подржавају оне у мање повољним условима". (Не потпуно добровољно, као што је указано у административној тужби коју је покренула општина главног града. ) Влада одлучује које се општине сматрају "богатим", постављајући износ пореза на основу пореске способности по глави становника дефинисане у годишњем закону о централном буџету. Премијер је суптилно навео да "само једна општина, главни град, није испунила ову обавезу", указујући на то да Будимпешта није платила. Међутим, држава је прикупила наметнуте 58 милијарди форинта за 2023. из Будимпеште, било добровољно или путем приморавања. Ове године, предвиђено је повећање на 848 општина како би допринеле порезу солидарности, укупним очекиваним приходима од 310,6 милијарди форинта. Према речима премијера, овај износ је порастао због повећања пореских прихода погођених општина. Упркос њиховој потреби за додатним приходима, они их неће задржати јер је баланс општинског сектора пао у негативан по трећи пут од 2020. године. Према извештају о дефициту који је послат Евростату, дефицит у сектору износи 108 милијарди форинта, који општине морају покрити продајом некретнина и исцрпљивањем банкарских депозита. Када је питана о расподелу доприноса солидарности, премијер је изјавио да "обликује део финансијске покривености за општинску подршку", са својим регулаторним оквиром дефинисаним законом о буџету. Ове године, општине ће добити укупно 1050 милијарди форинта за своје операције, што је знатно мање од обезбеђене државне подршке, од чега 740 милијарди долази од државе, а остатак ће сами допринети општинама кроз допринос солидарности. У поређењу, на одбрамбене трошкове за годину је издата 1309 милијарди форинта. Оперативни трошкови општинског сектора су између 2500-2800 милијарди годишње, са растућим трошковима који се не могу подударати са државним нормама, за које се предвиђа да ће се даље смањити, са нето доделом од само 686 милијарди до 2027. године према прогнозама премијера. Пошто две трећине општина нема значајне сопствене приходе и зависи од државних субвенција, прерасподељање кроз порез солидарности доводи до смањења ресурса. Најважније је да је главни град сада признат од стране Државног аудиторског одјела као нето доприноса буџету, плаћајући више у државне ковчеже него што прима. Буџетски савет је такође идентификовао смањење општинске подршке и повећање пореза солидарности као ризичне, напомињући да су оперативне државне норме већ биле недостижне 2022. године, без каснијих повећања. Петер Нидермјулер је критиковао порез на солидност као државну профитацију, уведену када су се општине већ бориле са пандемијом. Уместо помоћи, држава је наплаћивала порезе, одводећи половину прихода од пореза за пословање, пореза на возила и паркинг таксе, што је довело до фискалних притиска за многе општине. Критерији и сврхе ових прерасподељавања остају нејасни, са сумњима да су средства пребачена на неповезане трошкове као што су куповине аеродрома или куповине компанија. Нидермјулер, који се похвалио разборитом фискалним управљањем у својој општини, изразио је поносу што је могао да покрену значајна инвестиција. Међутим, увођење пореза солидарности, укупног износа од више од 1,5 милијарди форинта ове године, са повећањем од 600 милиона до 2,1 милијарде, значајно је ограничило њихову финансијску флексибилност.